[ Pobierz całość w formacie PDF ]

sreæniji kad im vidi leða nego lica. Na Zemlji je jedan od najèea
æih klia
ea
glasio da su svi ljudi u osnovi slièni. To je delimièno bilo taèno, ali i
beskorisno jer nikad nisi znao jesu li slièni po okrutnosti ili dobroti ili
neèemu izmeðu. U svakom sluèaju, raznovrsnost je bila mnogo zanimljivija od
sliènosti. Pa ipak, pomislio bi sle~
uæi ramenima, kako da izgubi veru u vrstu
koja ima tako ljupku osobinu? `
ta god da im ka~
ea
oni te neæe ozbiljno
shvatiti, èak se neæe ni uvrediti - dok god govoria
punu istinu. Oni je nikad
ne prepoznaju.
Ptica se pojavila dok se odmarao.
"Nemoj misliti da smo te zanemarili", zacvrkutala je sa grane.
Gledao je kako joj krila svetlucaju. Svetlost otpozadi ponekad je prolazila
kroz nju, pa se videlo koliko je iluzija tanka. Oni su se ovako manifestovali
da bi fiksirali njegovu pa~
nju. Znao je da to nije neophodno, ali cenio je
èinjenicu da su se potrudili.
"Treba mi joa
vremena ovde."
"Nema ga. Dugo si ~
iveo u ovom okru~
enju."
"I ja sam prilièno okru~
en."
Ptica nikada nije odgovarala na a
alu, sarkazam, ironiju, niti na ijednu
njegovu govornu naviku. Pitao se da li svetlucava hrpa èestica zaista govori u
ime via
e inteligencije; zar nije humor neophodan i njima?
"Stvari su skrenule sa predviðenog toka."
Da li oni misle da je to njegov jezik? Mo~
da su se doèepali nekog prastarog
elaborata.
"Da li je u biblioteci bilo birokratskih dopisa?" Neka se malo probija kroz
lanac asocijacija.
Page 141
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
"Nemamo vremena za zabavu."
"Mislia
na dokon razgovor?"
"Mehanièki oblici imaju neophodne genetske podatke."
Osetio je probad tuge. Veæ milenijumima je, iz ovako zabaèenih jazbina, pratio
sagu Porodice Bia
op, i mnogih drugih. "Jesu li nosioci mrtvi?"
"Svakako. Bili su u Sokaku koji su maa
ine otvorile."
"Da uðu?" To je bio rutinski postupak. Skup, zbog odbrane pevea, ali maa
ine
mogu da ispolje ogromnu snagu na pravim mestima. Èinile su to i ranije.
"Da ga probiju."
"Krvavog mu pakla."
"Otvorile su koordinatnu strukturu."
"Kako?"
"Jedan-na-jedan mapiranje kvantnih koordinata u dvostruko beskonaènom skupu."
"Razumem." Bila je snishodljiva, ali na to se davno navikao. "Znaèi, ugurale
su identitet koordinata u prvi skup..."
"I potom ih prebacile u drugi."
"Peve se otkopèao."
"Samo u nekoliko stotina Sokaka."
"Samo." Ptica opet nije razumela sarkazam.
"Programiranjem su odabrali Sokake sa visokom verovatnoæom da se u njima
nalaze jedan ili via
e genetskih nosaèa."
"Koliko je mrtvih?" Besmisleno, ali automatski.
"Ne zna se, ali preko pet miliona primata. Broj vrsta je joa
via
i."
"Preko pet miliona vrsta?"
"Mnogobrojni smo."
"Znaèi, `
ifre Ekstaze su otvorene."
"Brzo æe se a
iriti. Da bi izbegli katastrofu, moramo pozvati svu pomoæ."
"Ja nisam od mnogo koristi."
"U proa
losti si bio efikasan."
"Hmmm." Video je originalne `
ifre, u poslednjim razdobljima poznatije kao
Pokretaèi. Delovi su bili predati u Galaktièku Biblioteku. Za svaki sluèaj,
drevni Prirodni su ih genetski uskladia
tili. To je i bio pravi cilj
ekspedicije Prirodnih na Zemlju, nekad davno. Olupina u krateru Marginis, gde
je pomagao u istra~
ivanjima, saèuvana u vakuumu Zemljinog meseca, bila je
~
rtva borbe izmeðu maa
ki i Prirodnih, krvoproliæa zakopanog u ogromnoj
istoriji pre nego a
to se èoveèanstvo uopa
te i razvilo.
A tamo je upoznao i Niku, setio se sa tugom. Privuèeni senovitom,
polunasluæenom tajanstvenoa
æu, prepoznali su jedno u drugom nea
to duboko i
istinsko.
Brzo se izvukao iz seæanja. Neka su stalno bila sa njim, bez obzira na sve.
"Malo je tea
ko znati koga da spasavamo u svemu ovome."
"Maa
ine rade na Velikom Problemu."
"Hmmm. To sam video." Setio se duge ekspedicije do mucanja na kraju vremena,
kroz crva. Njegovi sinovi i kæi, Bend~
amin, Ito i Angelina, odavno su otia
li u
Sokake, energièno sledeæi svoju sudbinu. Povremeno je koristio moguænosti
Biblioteke da ih locira. Imali bi velièanstven porodièni skup, zarekli bi se
da æe se èea
æe sastajati, a potom bi otia
li svako na svoju stranu.
"`
ta mislia
?"
"Nestrpljiv si, a?"
"Maa
ine æe nestati."
"Pa? Primati upravo umiru."
"Ne mo~
emo se opredeliti za neku stranu onako kako mo~
e konkretna vrsta."
Ptica se mea
koljila na grani za koju je izgledalo da se dr~
i oa
trim kand~
ama.
Mo~
da bi izgledale i opasno, da nisu bile debele deseti deo milimetra.
"Ti nisi jedna vrsta?"
"Mi smo Razred u kome su takve podele besmislene. Vrsta je ljudski pojam."
"Ne razumem."
"Zato spadaa
u svoj Razred."
Page 142
ABC Amber Palm Converter, http://www.processtext.com/abcpalm.html
"Hm. Treba li da se uvredim?"
"Da li si ikada uvredio mrava?"
"Sad znam da jesam."
"Podseæam te, ne mo~
emo da budemo pristrasni sa primatima."
"Znaèi, mislia
da sam suvia
e zauzet ponaa
anjem specifiènim za vrstu?"
"Moraa
doæi."
Ptica je skakutala na grani, imitirajuæi nervozno ponaa
anje goluba koji
èeka mrve. Dobra kopija: postajali su sve bolji u neverbalnim signalima.
Uzdahnuo je. Koliko puta su ga zvali upomoæ u kriznim situacijama? Nije znao,
nije ni mogao da zna. Vremenom èak i naj~
ivlja seæanja nestaju ako nisu bitna.
A veæina onoga a
to je radio, tokom milenijuma, ispala je neva~
na.
Starim, starim, al' ne mogu da te svarim.
Bia
opovi su bili nea
to drugo. "Samo da se obujem."
2. OKUPLJANJE
Kilin i Tobi su morali da obave popravke da bi ponovo bili u pogonu.
Klizanje kroz zidove pevea ih je izubijalo i isteglo na najèudnijim mestima.
Pali su u masu masnog bilja i na kraju su prosekli put do Sokaka koji nijedan
od njih nije ranije video.
Tobi je kljuèao od radosti. Kilin ga je gledao, a srce mu je bilo puno seæanja
na Tobijevu majku, i na sva tea
ka vremena otad. Ponovo je naa
ao svog
sina, posle verovatno via
e godina - mada u peveu nikad ne mo~
ea
znati koliko
je vremena proa
lo - i ponovo su bili u pokretu. Brzo su pea
aèili bez mnogo
prièe, i to je isto bilo dobro.
Ona senovita prilika koja je progovorila nije se ponovo pojavila. "Ima druga
posla, valjda", neodreðeno reèe Kilin, sreðujuæi svoju desnu nogu.
Unutraa
nji sistemi govorili su da je potrebno mnogo hemijskih popravki i da
treba da neko vreme sedi ili le~
i. Nijedno od toga nije bilo lako.
"Hajde, tata, lezi malo."
"Ali nea
to se dea
ava."
"Sada je to bez nas."
"Ali Bogomoljka..."
"Mislim da ne vredi da se ~
ivciramo oko nje. Naæi æe nas sama."
"To baa
pokua
avam da shvatim."
"`
ta da radimo? I dalje æe moæi da nas pobije."
"Nebre, samo ako te `
ifre Okidaèi rade." [ Pobierz caÅ‚ość w formacie PDF ]